Renesansa vitamina D
Rezultati velikog broja istraživanja ukazuju na višestruku korist suplementacije vitaminom D za ljudsko zdravlje.
Vitamin D je „antirahitični“ vitamin, a često ga nazivaju vitaminom Sunca. Rastvorljiv je u mastima, ne uništava se kuvanjem. Iz istorijskih razloga svrstava se u vitamine, iako se zbog njegove steroidne strukture i mehanizma delovanja zapravo radi o hormonu.
Vitamin D ima veliki uticaj na telesne procese, a posebno na metabolizam kalcijuma. Fiziološki deluje na koncentraciju i ravnotežu kalcijuma i fosfora u organizmu, pospešujući njihovu apsorpciju iz creva i mobilišući kalcijum i fosfor iz kostiju, ukoliko crevna apsorpcija kalcijuma nije dovoljna. Na taj način obezbeđuje stabilnu koncentraciju kalcijuma i fosfata u plazmi, što je neophodno za normalnu funkciju ćelija, mineralizaciju kostiju i zuba i neuromišićnu funkciju.
U poslednje vreme vitamin D sve više dobija na značaju. Možemo reći da doživljava svojevrsnu renesansu među vitaminima i po popularnosti stoji rame uz rame sa vitaminom C, posebno zbog svog delovanja na imuni sistem. Kao što je ranije spomenuto, fiziološka uloga vitamina D prvenstveno je vezana za zdravlje koštanog sistema, ali biološka svojstva tog relativno jednostavnog spoja sežu mnogo dalje od održavanja homeostaze kalcijuma i fosfora.
Osim dobro poznatog zaštitnog efekta na koštani i mišićni sistem, danas su zna i povoljni efekat na imunitet, nervni, endokrini i kardiovaskularni sistem. Stručnjaci govore da vitamin D ne pomaže samo zdravlju kostiju, nego može pomoći i zdravlju mozga, srca, kao i funkciji imunog sistema.
Vitamin D razmatra se kao prevencija i potporna terapija brojnih bolesti, a pravovremeno prepoznavanje nedostatka tog vitamina i pravilna dodatno unošenje esencijalni su za uspešnost terapije.
Opšte je poznato je da je Sunce najbolji izvor vitamina D, a današnja populacija mu je izložena manje nego ikad: zbog modernog načina života i provođenja većine vremena u zatvorenim prostorima, trenda izbegavanja sunca ili korišćenja zaštitnih sredstava koja u velikom procentu smanjuju njegovo prirodno stvaranje u koži.
Dok je u prolećnim i letnim mesecima sasvim dovoljno provesti 10 do 20 minuta pod uticajem sunčevih zraka, zimi je potrebno skoro dva sata izlaganja suncu, a na taj način je većini populacije nemoguće da obezbede optimalan nivo vitamina D u organizmu.
Ukoliko na to dodamo i nizak unos vitamina D hranom, rezultat su češće niske serumske vrednosti vitamina D u današnjoj populaciji. Procenjuje se da više od milijarde ljudi širom sveta ima nizak nivo vitamina D, zbog čega se sa pravom govori o „epidemiji“ hipovitaminoze D i razmatraju se ozbiljne posledice tog stanja na javno zdravstvo.
Prema današnjim smernicama preporučeni dnevni unos vitamina D je 200 I.J., odnosno 5 μg, a u starijem životnom dobu, iznad 60 godina, on je dosta veći i iznosi 600–800 I.J., tj. 15-20 μg. Međutim, s obzirom na sve češći nedostatak koji se javlja kod ljudi, struka i mnogi naučnici danas preporučuju znatno veće doze – od 400 do 1000 I.J. dnevno.
Većina ljudi je u određenom trenutku bila deficitarna po pitanju nivoa vitamina D, bilo da su to osetili ili ne. Manjak vitamina D manifestuje se u vidu nedostatka energije, nesanice, oslabljenog imuniteta i promene raspoloženja.
Kao što je već spomenuto, veći deo populacije ne dobija dovoljno vitamina D, bilo zbog sve ređeg izlaganja suncu, bilo zbog nedovoljnog unosa hranom. Vrlo malo namirnica prirodno sadrži vitamin D. Hrana bogata vitaminom D uključuje ribu (tuna, sardina, skuša, bakalar, haringa, losos), škampe, goveđu jetru, žumance jajeta, sir i mlečne proizvode, neke vrste gljiva i kvasac.
Zaključak se sam nameće: potrebno je svojoj koži priuštiti prijatno i korisno delovanje sunca, umereno se izložiti suncu u zavisnosti od godišnjeg doba i od vremenskog perioda tokom dana. Uravnotežena ishrana i dobre prehrambene navike uz unos namirnica, koje prirodno sadrže vitamin D, takođe doprinose prevenciji nedostatka ovog visokovrednog nutrijenta. Svakako ne treba zaboraviti ni zanemariti i pravilnu suplementaciju putem dodataka ishrani, budući da veliki deo populacije ima i povećane potrebe za vitaminom D, bilo zbog tegoba vezanih za zdravlje kostiju i mišića ili narušenog imuniteta.
