Obezbedite maksimalno zdravlje do starosti

Demografski trendovi pokazuju da zadnjih decenija živimo sve duže. Udeo osoba starijih od 65 godina u Srbiji je iznad evropskog proseka.
Smatra se da će do 2041. godine u Srbiji između 23,6 i 25,2% stanovništva biti starije od 65 godina. Zanimljiv je i podatak da je za osobu rođenu 2009. godine u Evropi očekivano da živi do njenih sedamdesetih (muškarci) i osamdesetih (žene), ali je vrlo verotatno da bude lošeg zdravlja i/ili nesposobna poslednjih 15 do 20 godina života. Među uzrocima današnje dugovečnosti sigurno su napredak u medicini i dostupnost nove generacije lekova. Međutim, kako vidimo, sve to nije dovoljno za dug i kvalitetan život. Pre svega potrebna je individualna briga pojedinca za zdravlje, uključujući ishranu i fizičku aktivnost, kao i zajednički trud na više nivoa, a posebno onaj zdravstvenih radnika, u prevenciji hroničnih bolesti i nesposobnosti u starijem dobu, kao i povećanju zdravih godina života.

Koje nas promene očekuju?

Sa povećanjem životnog doba događaju se razne promene u našem telu. Proces starenja uzrokuje značajne promene u sastavu tela i telesnoj masi, uključujući smanjenje mišićne mase i povećanje masnog tkiva, a kao posledicu porast telesne mase. Starenjem se ubrzava gubitak koštane mase čime se povećava rizik od osteoporoze, naročito kod žena. Smanjuje se i prokrvljenost kože, što se često manifestuje hladnoćom u rukama i nogama. Sistem za varenje posebno je pogođen promenama u starijem dobu. Smanjuje se lučenje pljuvačke, češći je nedostatak zuba, a gubi se i osećaj ukusa zbog čega se javlja potreba za pojačanim soljenjem ili zaslađivanjem hrane. Smanjuje se lučenje želudačne kiseline i povećava pH želudačnog soka, zbog čega probava može biti otežana. Starenjem se smanjuje i apsorpcija hrane zbog smanjenja motiliteta i apsorpcijske površine tankog creva.
Opstipacija je takođe čest problem u starijem dobu, a uzroci mogu biti fiziološki, poput smanjenja motorne funkcije debelog creva i refleksa pražnjenja, ali i nedovoljan unos tečnosti, određene bolesti i lekovi. Bazalni metabolizam se sa godinama smanjuje, kao i fizička aktivnost, što znači da je bitno pripaziti na nutritivnu vrednost hrane koju unosimo i obezbediti svakodnevnu fizičku aktivnost kako bismo izbegli nakupljanje suvišnih kilograma tokom godina. Primera radi, ženi starijoj od 50 godina koja je fizički neaktivna dnevno je potrebno oko 1600 kalorija, a fizički aktivnoj ženi istih godina potrebno je oko 2000 kalorija. Fizički neaktivnom muškarcu starijem od 50 godina potrebno je oko 2000 kalorija, a fizički aktivnom muškarcu istih godina potrebno je oko 2500 kalorija dnevno.

Koji nam nutrijenti mogu nedostajati?

Dok se potrebe za energijom i makronutrijentima starenjem smanjuju, potrebe za mikronutrijentima, odnosno vitaminima i mineralima, ostaju jednake ili se povećavaju. Obezbediti sve dnevno potrebne vitamine, minerale i ostale supstance može biti zahtevno kako se godine nižu. Ako i izuzmemo lošu ishranu i smanjen unos hrane, usporen metabolizam i lošija probava mogu da dovedu do oslabljene apsorpcije nutrijenata,a  posledično njihovog mogućeg nedostatka u organizmu.
Posebnu pažnju treba obratiti na mogući nedostatak kalcijuma, vitamina D, B12 i folne kiseline, a evo i zašto. Nedostatak kalcijuma može dovesti do ubrzanog gubitka koštane mase i razvoja osteoporoze. Nedostatak vitamina D kao posledicu može imati “meke kosti”, odnosno nedovoljnu mineralizaciju kostiju, miopatije, narušenu pokretljivost i povećan rizik od padova. Nedostatak folne kiseline uzrokuje makrocitnu anemiju i povišen nivo homocisteina, a nedostatak folne kiseline i vitamina B12 povezan je sa bolestima kardiovaskularnog sistema i povećanim rizikom od slabljenja kognitivnih sposobnosti i depresije.

Kako sebi možemo da pomognemo?

Zdrave starije osobe koje se hrane raznovrsno i nemaju dokazani nedostatak vitamina ili minerala ne treba redovito da uzimaju vitaminsko-mineralne dodatke ishrani. Međutim, neke od učestalih tegoba starijih osoba mogu se uspešno ukloniti ili smanjiti uzimanjem dodataka ishrani, a postoje i istraživanja koja pokazuju da ponekad ciljana suplementacija može poslužiti kao sredstvo za smanjenje rastućih troškova u zdravstvu, ali i smanjenje verotatnih troškova visokorizičnih pojedinaca, kao i povećanje kvaliteta života.
Zbog brojnih već spomenutih promena koje se događaju u sistemu za varenje starijih osoba (promenjen motilitet creva, smanjena sekrecija želuca i povećanje pH, smanjena motorička funkcija debelog creva i refleks pražnjenja) pojavljuje se niz neprijatnih simptoma koji se mogu ublažiti. Zato je u starijem životnom dobu korisno uključiti dodatke koji će pomoći funkciji sistema za varenje, poput enzima iz prirodnih izvora, kao i dodati prirodna vlakna i povećati unos tečnosti.
Danas je poznat povoljan efekat omega-3 masnih kiselina na smanjenje nivoa triglicerida u krvi u dozama od 3-4 g dnevno čime deluju preventivno na kardiovaskularne bolesti, ali i kao sekundarna prevencija kod osoba koje su već prebolele infarkt miokarda, u dozi od 1 g dnevno. Neka su istraživanja pokazala i da povećan unos omega-3 masnih kiselina usporava razvoj staračke demencije, smanjuje rizik od nastanka Alchajmerove bolesti i ublažava njihove simptome.
Uzimanje vitamina B12 i folne kiseline smanjuje nivo homocisteina, a time i rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Uzimanje vitamina B12 i B6 može biti korisno u prevenciji depresije. Uzimanje kombinacije vitamina D i kalcijuma može smanjiti gubitak koštane mase i rizik od preloma kostiju.
Neke od učestalih bolesti povezanih sa starosti kao što su makularna degeneracija i katarakta mogle bi se, izgleda, takođe prevenirati upotrebom luteina i zeaksantina.

Obezbediti maksimalno zdravlje do starosti

Svako tko doživi duboku starost u zdravom duhu i telu ima svoju čarobnu formulu kako je to postigao. Ipak, postoje i neke preporuke kojih se poželjno držati kako bismo svojim godinama dodali više zdravlja. Svakako je važno osluškivati vlastito telo, pripaziti na ishranu i kretanje, biti umeren u svemu, održavati veze s ljudima, poslušati savet stručnjaka, a ponekad posegnuti i za dodatkom ishrani.
Ivana Čolak, mag. pharm.